Сваки покушај критике наметнутих политичких, економских или вредносних клишеа моћни глобални медији амортизују одвраћањем пажње, прећуткивањем, релативизацијом и вештим, систематским политичким етикетирањем. Такво етикетирање, тај помало орвеловски „новоговор“, донедавно је одлично служио сврси.
Ако је агенција Бета коректно пренела, премијер Вучић је 17/11/2016 изјавио:
„Следеће године привредни раст би могао да буде 3,5 одсто, а ако просечан раст у наредних пет година буде 3,2 одсто драматично ћемо се приближити европским земљама чији раст, уколико не интервенише Европска централна банка, може да буде око 1,1 до 1,2 одсто“.((http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=11&dd=17&nav_id=1200535).
Србија је, као и већина транзиционих држава, с великим ентузијазмом и безрезервно пригрлила глобализацију. Своје економске ресурсе и простор Србија нуди свакоме ко жели да их купи или користи, и на томе гради своју развојну стратегију.
(Текст је написан за научни скуп Академије економских наука који је одржан 04. новембра 2016. у Београду на тему “Наши научни спорови – Велике алтернативе у изградњи институционалног поретка”)
Бизаран начин статистичког праћења запослености, као и живот на кредит, вешто скривају катастрофу која се догађа на тржишту рада
Разбијајући окоштале и демодиране демократске принципе по којима грађани оцењују власт а не обрнуто, премијер Србије је, овога пута пред нордијским привредницима, по ко зна који пут јавно критиковао народ.
“АКО НЕМАТЕ УРЕЂЕНУ ДРЖАВУ, НЕ МОЖЕТЕ НИКАКО ИМАТИ ЕФИКАСНА ПРЕДУЗЕЋА. ТО СЕ ОВДЕ НЕ СХВАТА. НЕ МОЖЕТЕ ПАЛМЕ САДИТИ НА СЕВЕРНОМ ПОЛУ, ОДНОСНО МОЖЕТЕ, МОЖЕТЕ ИМ ДАВАТИ И СУБВЕНЦИЈЕ, АЛИ ОНЕ НЕЋЕ ПОРАСТИ И НЕЋЕ РОДИТИ. ТАКО, У ДРЖАВИ КОЈА НИЈЕ УРЕЂЕНА, КОЈА НИЈЕ ПРАВНА, СИГУРНА ДРЖАВА, НЕ МОЖЕ ДА УСПЕ НИШТА”
С маленог Исланда стално долазе вести које остатку света личе на чаробне бајке. Након што је мање од 400 хиљада становника Исланда свргнуло корумпиране политичаре који су упропастили земљу банкарским и берзанским сплеткама, након што су ухапсили и осудили одговорне политичаре, након што су национализовали пропале банке, на ред долази и новчани поклон.
У полумраку и далеко од очију јавности, како је то већ постало уобичајено у зрелим демократијама, ЕУ и САД су последњих пет година припремале споразум о трансатлантској трговини и инвестиционом партнерству (ТТИП). Могућност да се од споразума ипак може и одустати почела је снажније да се најављује тек од маја ове године, па отуда и не изненађује вест да су преговори највероватније пропали.
