Све популарније туристичке пловидбе великим руским рекама крију у себи многа изненађења. Највећи утисак, поред историјских знаменитости и природних лепота, на мог пријатеља су оставиле лингвистичко-политичке расправе, група туриста, из, како се то каже, „нашег региона“. Тако је група из Хрватске тражила од водича да им говори погађате – на хрватском. Најмалобројнија група на броду била је она из најмање државе Црне Горе. Та мала чета стриктно је тражила да им се говори на црногорском. Госпођа преводилац нашла се у чуду али се брзо снашла у тој невољи и рекла да хоће, али нека јој неко објасни у чему је разлика између српског и црногорског језика. Драмска пауза у групи је трајала прилично, док овај мук није прекинуо глас – наш је љепши! На срећу, мој пријатељ није приметио бошњачке госте јер би тако циркус био употпуњен.