Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)
- Napisala Србијански глас
- DISQUS_COMMENTS_COUNT
- Pročitano: 589 puta
Беше ли да је неко најављивао рад на промени српске свести?
Беше ли да је неко најављивао рад на промени српске свести?
„И зато ће им Бог послати силу обмане, да верују лажи“ (2. Солуњанима 2,11).
Брате мој, који си се тако лако потчинио такозваним аргументима науке, желео бих да покушамо да заиста проценимо истинску дубину и сјај тих аргумената, колико су они постојани, колико исправни, колико утемељени ако немају никакав спој са твојим унутарњим бићем, са твојом душом и срцем...
Иван Гундулић, вредан 50 хрватских куна
Држим у рукама „ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ за 1894. КЊИГА 177. Уређује А. (Антоније) Хаџић. Тежак осећај. Са једне стране за данашње прилике непојамни национални труд, са друге детиња наивност. Какав је то напор био да се народ србски образује и прикључи ондашњој напредној Европи. Невероватно! Само један примерак из овог летописа: „ Цар лир“ од Виљема Шекспира, у преводу Лазе Костића. Довољно? Па затим прилози, од „хисторичесних“ до критика уџбеника математике.
Гост емисије "Интервју" био је господин Радован Дамјановић, историчар и истраживач језика. Више од тридесет година истражује табу теме српске историографије и палеолингвистике. Широј јавности познат је као идејни творац и реализатор књиге прилично интригантног наслова - "Српско-српски речник". Ова књига баца ново светло на развој најстаријих цивилизација Медитерана и Европе. Радован Дамјановић тврди да етимологија представља кључ историје Срба, али и историје других народа. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама.
Иза овог мог громопуцатељног наслова стоји само једна веома једноставна мисао. О томе да православље није и не може да буде само украс на српском грбу, нити историјска декорација некаквог над-конфесионалног квази-”српства”.
Режисер о одласку из Хрватске и животу у Прагу, филму о Јасеновцу, Фрањи Туђману…
Београд – 12. новембра 2016. упокојио се у Господу др Ђорђе Јанковић, археолог, рођен 1947. године, један од најзначајнијих стручњака ове области међу Србима.
Међународни београдски сајам књига данас је завршен церемонијом примопредаје "Отворене књиге" коју је амбасадор Ирана, земље почасног госта, предао амбасадорима Аустрије, Немачке и Швајцарске, које ће следеће године представити издаваштво на немачком језичном подручју.
НИЈЕ СРАМОТА
Обрисао је хлебом остатке хране на тањиру – није срамота, јео је у јавној тзв. народној кухињи: међу гладним жртвама транзиције.