Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

ЗВАЛИ СУ ГА „ЧИЧА БРОЈ 2”

ЗВАЛИ СУ ГА „ЧИЧА БРОЈ 2”

Портрет утуљене историје - академик Драгиша Васић, из политичких разлога неправедно потиснут из националне историје

Политичар, адвокат, књижевник, масон, академик Драгиша Васић, рођен 1885. године у Горњем Милановцу, мистериозно нестао 1945. један је од водећих српских интелектуалаца прве половине 20. века. Због политичких опредељења неправедно је скрајнут из националне историје, али не и колективног памћења. Корак ка рехабилитацији, али не и политичкој, догодио се овог септембра у његовом родном граду, када је Музеј Рудничко-таковског краја организовао дводневни научни скуп посвећен његовом животу и стваралаштву. На месту где се некада налазила његова родна кућа постављена је спомен плоча, а у припреми је и Зборник радова посвећен овом значајном Србину. Иако је, по речима учесника и струке, организовао на месту директора, један од најбољих научних скупова на овим просторима, историчар Борисав Челиковић, није више на челу милановачког Музеја...

Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”, придружујући се настојањима да се расветле и књижевна и професионална биографија Драгише Васића рганизовала је протекле недеље трибину и изложбу књига поводом обележавања 120 година од рођења и 60 година од смрти овог знаменитог српског интелектуалца, чију је биографију предочио библиотекар Богдан Трифуновић. О културном и социјалном контексту крајем 19. века у коме је рођен Драгиша Васић говорио је Борисав Челиковић, историчар из Горњег Милановца. О пореклу породице Васић, Радош Маxаревић, архивски саветник Међуопштинског историјског архива. Официрска каријера Драгише Васића била је тема излагања Радивоја Бојовића, а о Васићевој улози у покретању листа “Српски глас”, гласила “Српског културног клуба” и његовом значају говорио је Милош Тимотијевић, обојица су кустоси чачанског Народног музеја. Проблемом послератне судбине и конфискације имовине Драгише Васића бавио се историчар, Горан Давидовић, архивист Међуопштинског историјског архива, а на Васићево књижевно стваралаштво осврнуо се професор књижевности чачанске Гимназије Владимир Димитријевић. О односу Мирослава Крлеже према Васићу, говорио је новинар и публициста Миладин Вукосављевић.

КО ЈЕ БИО ДРАГИША ВАСИЋ?

Васићи су се у Горњу Трепчу доселили почетком 19. века из Прилика код Ивањице, као тројица браће Милинковић, Никит, Јован и Васа. Васо је имао два сина, Саву и Матију. Матија је имао Вићентија(Драгишиног оца) и Миливоја, од кога две породице потомака Васовића и данас живе у Горњој Трепчи. Васови потомци се данас презивају Васовићи, а са Драгишом се гасе Васићи. У родном Горњем Милановцу завршио је основну школу и ниже разреде гимназије. Други разред гимназије завршио је у Чачку, а матурирао је 1903. у Београду, где завршава и Правни факултет. Као резервни пешадијски официр учествовао је у оба Балканска и Првом светском рату. По повратку из рата интензивније се бави књижевним и публицистичким радом. Тако већ 1919. године објављује прву књигу “Карактер и менталитет једног поколења”, полемички психолошко-социолошки оглед, Васићев одговор француском социологу Гиставу Ле Бону, који је све балканске народе означио као дивљаке и варваре. Укључио се у политички живот нове државе и био оквалификован као опозиционар, јер је јавно критиковао власт и њене злоупотребе у листу “Прогрес” Симе Пандуровића. Због таквог става “одлази” на двомесечну војну вежбу на албанску границу што га инспирише да 1921. године објави дневничке записе о амбијенту једног од најзаосталијих предела земље, “Два месеца у југословенском Сибиру”. Следи најплоднији период његовог књижевног стваралаштва: роман “Црвене магле” 1922, збирке приповедака “Утуљена кандила” 1922, “Витло и друге приче” 1924, “Деветсто трећа.Мајски преврат”1925. На десетогодишњицу Октобраске револуције боравио је као новинар у Совјетском Савезу и 1928. године објављује путопис “Утисци из Русије”. И мада је у млађим годинама био импресиониран левичарским идејама, ово путовање је, према неким ауторима, утицало на његово отрежњење и удаљавање од идеја комунизма.”Приповетке” и “Пад са грађевине” објављује као своје последње књиге 1929. и 1932.

„ГДЕ ГОД ЈЕ СРБА, ТУ ЈЕ И СРБИЈА”

Тридесетих година престаје са објављивањем књига и интензивира адвокатску каријеру. Убиство краља Александра 1934. године, растући национални и етнички антагонизми определили су Васића уз онај део српске интелигенције који је стао у одбрану угрожених националних и културних интереса. Исте године постаје дописни члан Српске краљевске академије, а 1937, налази се међу 70 српских интелектуалаца који су учествовали у оснивању Српског књижевног клуба. Оснивач је и уредник његовог гласила, политичког недељника, “Српски глас”, са мотом у поднаслову сваког броја - “Јако српство, јака Југославија.” Заступао је паролу “Где год је Срба, ту је и Србија”, говорио да је основа српског националног програма сеоска традиција јер “Србин је сељак”. “Српски глас” је критиковао идеју југословенства и посебно истицао корист коју су Хрвати имали од те идеологије. Листу који је уређивао и њему лично, замерано је да распирује српски шовинизам, да је био идејна основа контрареволуционарног четничког покрета, да има упориште у тврдом традиционализму... Драгиша Васић је био масон. Као сарадник “Политике”, “Српског књижевног гласника”, “Републике” стаје раме уз раме са Андрићем, Црњанским, Растком Петровићем, Крлежом. Био је и сарадник и “Чачанског гласа”, прве две године од његовог оснивања.

ДРАЖИН ПОМОЋНИК, ЗАМЕНИК, ИДЕОЛОГ...

Књижевно дело Драгише Васића постаје жртва његовог сукоба са политичким режимима и потврђује чињеницу колико је политичка биографија великог броја писаца с почетка 20. века утицала на судбину њихових дела, њихово “брисање” из официјелне српске историје и књижевности. Још за живота режим Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Југославије, Драгишу Васића је сматрао опасним због његових мисли које је износио у јавност. Почетак Другог светског рата затекао га је, као резервног официра у околини Пријепоља. Сматрао је да се треба одупирати окупатору, прилази Дражи Михаиловићу на Равној гори, где организује политичко крило и постаје идеолог Равногорског покрета коме је дао име. Већи део рата је Дражин помоћник и заменик. Са Младеном Жујовићем организује Централни национални комитет, који је две године функционисао као Извршни одбор, а чији је најважнији члан био Васић све до половине 1943. године, када његову улогу преузима Стеван Мољевић. Због улоге коју је имао у Покрету често су га звали “Чича број 2”. Васићево ангажовање у антифашистичкој борби одвело је његову породицу у бањички логор. И поред изразитог антикомунистичког става Васић учествује у свим преговорима са партизанима 1941. године, нарочито на оба састанка Броз- Михаиловић. Долази до удаљавања између Михаиловића и Васића, а у марту 1945. године, када се разилазе Михаиловић и Павле Ђуришић, Драгиша Васић се опредељује за Ђуришићев став да би се требало повлачити ка западу, према Словенији. Још 1941. године и окупатори и Недићева власт имају непријатељски став према њему, а комунисти га заједно са Дражом проглашавају петоколонашем. Његова трагична судбина и даље је тајна. Постоје две верзије његовог мистериозног краја. По једној су га заробиле усташе док се са разбијеним четничким јединицама повлачио према западу и убиле у Јасеновцу, а по другој га је стрељала ОЗН-а почетком јуна у Бања Луци. Имао је чин резервног пуковника. Пошто је анатемисан као народни непријатељ и након његове смрти, комунистички режим се обрачунавао са политичким неистомишљеником. Конфискована му је у Горњем Милановцу сва покретна и непокретна имовина. У војничкој биографији Драгише Васића остала је неоткривена још једна мистерија. Према многим сведочанствима, приликом његовог повлачења према Босни, у Чачку је оставио негде закопан рукопис своје “Историје Равногорског покрета.”Тек 1970. године САНУ је име Драгише Васића унела у поменик својих значајних чланова. Тек 1989. године три Васићеве приповетке Бошко Новаковић уврстио је у збирку “Приповедачи”, насталу у оквиру престижне библиотеке Српска књижевност у сто књига. Тек 80-тих Васићево име се налази у антологијском избору српских књижевних дела...

Зорица Лешовић Станојевић

Poslednji put izmenjenoсреда, 08 јануар 2014 21:36
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING