Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

ЈУГОСЛАВИЈА - најстрашнија реч наше историјске судбине

Молим за вашу пуну читалачку пажњу, јер је у наслову садржана најстрашнија реч наше историјске судбине, а читава трагедија XX века српског народа се потпуно поклопила са настанком Југославије (1918), њеним међуратним развојем, успоном, ратним дешавањима, идеолошком трансформацијом (после 1945), а затим и потпуном злоупотребом, дегенерацијом, распадом (1980), смрћу (1991) и посмртним труљењем (кроз скраћену Југославију и СЦГ). 


Молим за вашу пуну читалачку пажњу, јер је у наслову садржана најстрашнија реч наше историјске судбине, а читава трагедија XX века српског народа се потпуно поклопила са настанком Југославије (1918), њеним међуратним развојем, успоном, ратним дешавањима, идеолошком трансформацијом (после 1945), а затим и потпуном злоупотребом, дегенерацијом, распадом (1980), смрћу (1991) и посмртним труљењем (кроз скраћену Југославију и СЦГ).

Да, југословенство је настрашнији вирус, који је изнутра готово разорио српство.
Преобликовао га у нешто што никакве везе нема са његовом (нашом) суштином, изменио нам духовни лични опис, променио нам душу, срушио карактер, одбацио наслеђе предака и вековну традицију, растопио хришћански косовски завет у баналну идеологију конформизма и личне користи, племенитост заменио неограниченом амбицијом, скромност и трпељивост претворио у хистеричну тежњу за успехом по сваку цену, верност преокренуо у превртљивост и бескрајно самооправдавање, а љубав према отаџбини у поштовање безличног Устава и формалних закона.
Потписали смо своју смртну пресуду оног тренутка, када смо - прво 1918, а онда 1945, па по трећи пут 1991. године - српство и српску државотворну идеју одбацили у корист неког од досадашњих облика југословенства.

А југословенство је травестирано, деформисано српство, испражњено од сваке суштине.

Ту не само да нема свега онога што нас је одликовало, почевши од Јована Владимира и Стефана Немање па до Цера, Колубаре и Кајмакчалана, већ нема - ничега. Ни завета, ни традиције, ни искуства претходних генерација, ни геополитичких или економских интереса, ни победничке ратне логике, ни остварења дуго сањане идеје „свих Срба у једној држави" (јер се притом мислило на српску државу, а не на монструозни хибрид некакве „јужнословенске федерације"), ни праве идеологије или естетике озбиљно схваћеног „словенства", ни креативне интеграције у оквир „руске идеје" (која је регуларни настављач оне оригиналне, заједничке нам „византијске идеје"), ни огњеног ентузијазма некакве широке народне воље (као у револуцијама).
Југославија је настала политичком одлуком тадашње „међународне заједнице" и одрођене (или наивне) националне елите, а кроз бирократске мере усмерене на сузбијање аутентичног српства.

Укинута нам је химна, промењени грб и застава, разбијено војно и државно устројство, одбачено православље као суштински конститутивни елемент „српске идеје" (онакве какву смо је до тада познавали) и наметнуто „братство и јединство" са дојучерашњим крвним, ратним непријатељима (уз то друге вере и друштвеног устројства).
Све је од тада почело да се изговара и мисли половично, по „кључу", да се неко од наше „југословенске браће" не би случајно увредио.
Свако наше помињање непојамног јунаштва и надљудске храбрости српске војске у светском рату се дочекивало са дизањем обрва, циничним коментарима, мрштењем, презиром и отвореним негодовањем (што је и довело до крваве драме у Скупштини, 20. јуна 1928. године).

Одједном смо морали да престанемо да се сећамо мука под Турцима (због југословенских муслимана), страдања у Мачви с почетка Првог светског рата (због југословенских Хрвата), православног предања и јуначке балканске прошлости (због германизованих југословенских Словенаца), Светог Саве и Светих Отаца наше средњовековне Цркве (због хоџа, свећеника и пастора у школама и војним јединицама новоформиране „југословенске војске").

А југословенска војска је створена на недефинисаним идејама јунаштва Велог Јоже, Матије Губца и Синан паше, вештачки спојених са Деспот Стефановим, Хајдук-Вељковим, Синђелићевим и Танкосићевим херојством.Све је постало конструкција: вештачка, час посољена, час заслађивана, исечена и прекројена по новим „југословенским" мерама и стандардима.

Ништа више није било органско, природно, спонтано, настало као природни производ дуготрајног историјског процеса. Све је - баш као и нови грб и химна - било исечено на три дела, уједначено и упросечено. Српска оцила и орлови су почели да се дизајнерски компонују са хрватском шаховницом и словеначким планинским врхом, а „Боже правде" (као прва од три строфе) са „Лепом нашом домовином" и „Напреј застава славе". Бркати наредници и искусни српски генералштабни официри су делили касарну са аустријским бојницима и каваљерима с којима су до пре само неколико месеци жестоко ратовали. А да се новопримљени „југословенски официри" не би осећали подређено - добили су чин више него што су га имали у царској армији хабзбуршке династије. Док су српски официри остали у свом дотадашњем рангу. Да не спомињемо јуначке пуковске српске барјаке (са двоглавим немањићким орловима и извезеним крстом Светог Андрије), у рату чуване животима најхрабријих наших ратника, избушене мецима и исечене сабљама, нашом крвљу и чашћу сачуване - које су наредбом нове Врховне команде повучене из оптицаја и замењене неким другим, пригоднијим војним заставама.
Тада су неки од најодликованијих српских официра извршили самоубиство, а други напустили војску, осећајући како се већ припремају крваве и сабласне слике Јасеновца, Јадовна, Зиданог моста, послератних идеолошких стратишта, Вуковара, Книна, „Олује", Рамбујеа, Хага и Сребренице.

Темељи читаве наше судбинске народне и државне несреће налазе се у идеји „југословенства", том тешком надгробном камену које и данас притиска српство и Србију.


Југославија је САМО ФИЗИЧКИ НА КРАТКО ВРЕМЕ УЈЕДИНИЛА СРБЕ, ИСТОВРЕМЕНО ИХ (И ВЕРСКИ И ПОЛИТИЧКИ И СВАКОВРСНО) ДЕЗОРИЈЕНТИШУЋИ И ДЕЗИНТЕГРИШУЋИ. Југославија је, не заборавимо, директно поклонила Србе Павелићевом крвавом, људождерском режиму. Југославија је укинула аустроугарско ограничавање слобода СРБИМА (који су тако третирани и прихватани) да би сама УКИНУЛА СРБЕ КАО ТАКВЕ, све њихове/наше посебности. Монархија је захтевала од нас да постанемо "интегрални Југословени" и тако "дамо пример" и "повучемо корак" (зато је Димитрије Љотић пристао на то и неуспешно покушао да своје српство преобликује у "југословенство" тог, идеолошког, карађорђевићевског типа). Све забуне и хаос у главама и срцу Срба/Југословена настале су после 1918-те... То је за почетак, а има тога још и још и још и још и још... Црна туга наша, југословенство страшно, трагично, кобно...

# Драгослав Бокан


Poslednji put izmenjenoнедеља, 07 JULY 2013 12:43
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING