Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

НЕДОСТАТАК ОСЕЋАЊА ЗА РЕАЛНОСТ

НЕДОСТАТАК ОСЕЋАЊА ЗА РЕАЛНОСТ

Ако бих данас морао да кажем шта је наш највећи (национални) проблем, онда бих ипак рекао да је то НЕДОСТАТАК ОСЕЋАЊА ЗА РЕАЛНОСТ (па, самим тим, и осећања наших дужности, обавеза и одговорности).

Некада сам за тај "првородни грех" нашег националног карактера мислио да је НЕСТРПЉЕЊЕ (и о томе сам писао у тексту који је касније, чак, приписиван владици Николају Велимировићу). Јер из нестрпљења, касније, последично настају - и гнев, и недостатак стратегије, и све претераности, и разочарење, и малодушност... све оно што, неизбежно, доводи до пораза на крају баладе.

Али сам сада просто уверен да је "отац-грех" свих грехова у овдашњем случају, ипак: наш апсолутни недостатак смисла за реалност.

Па се онда сва наша опредељења "за нешто" или "против нечега" не могу никако схватити озбиљно. Ни наша заклињања да нешто "нећемо никада да... ", или да треба да "по сваку цену да... ", баш као ни наше претње, речи подршке или критике (подједнако), ништа од тога нема, практично, никакву снагу ни значај. Јер је све унапред уоквирено нашим детињастим и идиотским необазирањем на последице онога што тако олако одбијамо или прихватамо, једном виртуелном играницом и маштаоницом на наш начин.

Као "златне рибице", ми очас посла заборављамо на оно у шта смо некад беспоговорно веровали, као да се сваког дана у нашем телу буди неки нови човек који нема никакве везе са оним од јуче (а камоли од прекјуче).

Отуд и толико много новопроглашених, наизглед неочекиваних миротвораца НГО типа са војводском униформом у орману, присталица сваковрсних компромиса које су биле најжешћи противници ма каквог компромиса, отуд толико свих оних заклетви које су згажене као да нису никада ни дате, мултикултурњачких равногораца и коалиција које су некад биле теже замисливе од ванземаљаца на сред Теразија.

Није то само последица аморалне и беспринципијелне сналажљивости животињског типа (која постоји у свим народима на свету), већ - наш аутентични плод инфантилног и "увек привременог" играња са сопственим речима, делима, обећањима и биографијама.

Па је онда овде дословно све могуће, а највише оно немогуће, парадоксално и апсурдно. Јер нема ко да се прекрсти од чуда и заувек с гађењем одбаци овакве ненормалне политичке и судбинске опције.

У другим, мало озбиљнијим земљама, може неко да промени уверења - али не може у "року од одмах" да, исти тај, ПРЕДВОДИ СУПРОТНУ СТРАНУ, све хапсећи доскорашње саборце, савезнике и истомишљенике и згражајући се над онима који и даље верују у то што су до малочас и сами говорили и проповедали.

То нигде, осим код нас, није могуће. И то не само сада, већ никада у познатој нам историји.

То је само наш отужни специјалитет.

Народ који има макар трунку осећања реалности и тежине онога за шта пред другима залажемо своју реч и свој образ, то не би могао себи (нити икоме) да дозволи.

Па не може неко ко је годинама јавно подржавао генерала Младића и председника Караџића да се данас опуштено дружи и "пајта" са Н. Кандић, С. Бисерко, П. Луковићем и сличним створовимс - а да иза тога стоји (својом изборном подршкпм) половина политички активног дела српског народа.

Не може, у реалности једне озбиљне земље и заиста постојећег јавног мнења.

Наравно, ако је та земља заиста озбиљна и то јавно мнење стварно реално постојеће (и на сваку лаж и лицемерје осетљиво колико мора да буде).

Ми смо земља дембелија, у којој се најозбиљније с врха државе обећава како ће на врби ускоро почети да расте грожђе и да ће нам у томе помоћи наш пријатељ, свемогући чаробњак из Оза (једне пријатељске и просперитетне земље из глобалне Дизнилендске Уније).

То је најкраћи опис Србистана, којим данас влада легализовано лудило и систем неодговорности на свим нивоима.

Где је ту реалност?

Трунка реалности (не вештине сналажења по сваку цену, већ реалности)?
Њен најмањи рефлекс и одсјај?

Нема.

Нема ничег.

Poslednji put izmenjenoсубота, 26 април 2014 09:00
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING