Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

Кинематографија без националног идентитета

Кинематографија без националног идентитета

Филмови су израз кодова доминантне културе, односно владајуће идеологије сваке нације. Природа филмова који последње две деценије настају у Србији не може се објаснити без сагледавања ширег друштвеног контекста културе и идеологије титоизма и посттитоизма. Титоизам је само прерушени облик масонско-коминтерновског антисрпства, који је Србима наметнут договором великих сила током Другог светског рата.

Српски народ и на почетку XXIвека живи као жртва титоистичког антисрпског тоталитаризма, са осећањем националне апатије и депресије, непознатим у својој историји.

Губитнички менталитет постаје све присутнији у менталном склопу Срба.„Бољшевизација Балкана није могућа док се не сломи кичма српском народу“, речено је на првом конгресу Коминтерне.

КПЈ као секција Коминтерне спровешће директиву у дело, пошто је титоизам силом наметнут српском народу 1944. године, када је на власт у Београду и Србији помоћу војне силе Стаљинове Црвене Армије инсталиран коминтерновско-енглеско-ватикански агент, такозвани Јосип Броз Тито (у наставку тзв. Ј.Б.Т.)

Историјски и други архиви у којима се налазе подаци о поменутом злочинцу затворени су за историчаре; неки до 2030. а други чак до 2050. године.

Хрватски историчар Душан Биланџић је у архиви Политбироа КПЈ нашао изјаву тзв. Ј.Б.Т-а дату десет дана по доласку у Београд, која гласи: „Ми ћемо се у Србији понашати као окупатори“!

Од октобра 1944. до марта 1945. године титоистички окупатори извршили су стравичан геноцид, етноцид, културоцид и урбаноцид над српском грађанском елитом и стотинама хиљада национално опредељених Срба.

Титоисти су невиђеним мерама репресије наметнули српском народу антинационалну псеудоелиту, која као окупатор деценијама контролише све области друштва, нарочито образовање, културу, масовне медије, односно кинематографију. „Дух самопорицања“ (М. Ломпар) присутан деценијама у културној политици титоизма морао је да се изрази и у кинематографији.

Историја филма не познаје пример да једна држава финансира антинационалне филмове и да њихове ауторе промовише у свету као репрезенте нације што је, нажалост, случај у Србији. Јавност у Србији није упозната са свим механизмима идеолошке контроле који деценијама усмеравају филмску производњу.

Српска јавност такође није упозната са кадровском политиком коју деценијама воде титоистичке и посттитоистичке тајне полиције.

Све генерације филмских редитеља у Србији промовисале су титоистичке антисрпске тајне службе. Најпре ОЗНА И УДБА које воде „пролетерски интернационалисти“ Ранковић и Пенезић.

После њиховог уклањања из власти, током шездесетих година XX века, хрватски и словеначки кадрови преузимају контролу над тајним службама у Југославији. Хрватска контраобавештајна служба инсценира тзв. „црни талас“, а Словенац Стане Доланц и КОС (војна контраобавештајна служба) постају главни арбитри у кинематографији Србије.

После распада СФРЈ контролу над посттитоистичким тајним службама у Србији преузимају америчка, енглеска и немачка тајна служба. Домен њиховог деловања је изузетно широк, пре свега у кадровској политици у свим сегментима друштва. У култури и кинематографији промовишу се „политички коректни“ послушници лишени елементарног националног идентитета. „Политичка коректност“ је само синоним за титоистичку синтагму „морално-политичка подобност“. Да би се стекла та подобност, односно доказао удворичко-послушнички ментални склоп, било је најлакше снимати партизанске филмове у којима се грубо фалсификује историја током Другог светског рата, о чему аргументовано, на основу архивске грађе, пише М. Самарџић у књизи „Фалсификати комунистичке историје“ (2010). Херојске теме из српске историје биле су маргинализоване и игнорисане у српском филму.Тзв. Ј.Б.Т. доводио је на власт у Србији удворице, послушнике и политичке марионете који су водили антисрпску политику у култури и кинематографији. Они су одгајили генерације филмских радника лишених елементарне националне свести. Њихове филмове у медијима промовишу људи идентичног менталног склопа. И једни и други данас владају медијима у Србији.

Идеолози Савеза комуниста Србије деценијама су осуђивали сваки покушај обнове српске националне и духовне традиције, односно покушаје обнове српског националног идентитета и интегритета.

Антинационални концепт врха СК Србије нарочито је био изражен крајем шездесетих и почетком седамдесетих година XX века, када све нације у СФРЈ обнављају своју националну свест и формулишу своје националне-геополитичке програме. Једино је Србима све то било забрањено.

Због тога су једино Срби распад СФРЈ дочекали без националног програма и геополитичке визије. Основа сваког националног програма је, заправо, геополитичка филозофија.

Србија је једина земља у свету која ни данас нема дефинисан национални програм. Појмови нација и национално имају у нашој јавности, семиолошки посматрано, „клизање значења“, што омогућује непријатељске и нецивилизоване интерпретације тих појмова.Чињеница да не постоји српски национални програм одражава се на политику у култури и концепте кинематографске продукције. Како се може и очекивати да филмски аутори стварају национално орјентисане филмове када је владајући културни естаблишмент лишен елементарне националне свести! Пракса показује да сценарија у којима постоји национална орјентација, по правилу, немају шансе за реализацију.

Србија је једина држава из бивше Југославије која током грађанско-верских ратова деведесетих година није била кадровски способна да води медијски рат. Србија ни данас нема артикулисан концепт медијског представљања у свету. Разлог томе је непостојање српског националног програма.Велику подршку антинационалним филмовима у Србији пружају светски и европски филмски фестивали, као и европски фондови за финансирање филмова.

Такозвана културна јавност у Србији, лишена националне свести, нема изграђен критички однос према поменутим институцијама. Напротив, у духу провинцијалног снобизма, некритички усваја стране политичке и политикантске вредносне судове.Без обзира на појаву низа књига млађих генерација српских историчара који истражују новију историју Срба и у том оквиру указују на неопходност критичког односа према титоизму, у јавности и у медијима још влада култ личности ткз. Ј.Б.Т. и медијска тиранија титоиста и посттитоиста.

У свим некадашњим социјалистичким државама давно је извршена лустрација свих комунистичких кадрова, који су у име фикције тобожњег „пролетерског интернационализма“ (у нашој варијанти фикције тобожњег „братства и јединства“) деструктивно деловали на национално биће и националну свест свога народа. Таква лустрација једино није извршена у Србији, мада постоји закон о неопходности лустрације.Уместо да буду лустрирани, титоистички и посттитоистички моћници омогућују праву медијску ренесансу тзв. Ј.Б.Т. и титоистичких времена. На телевизијама се непрестано емитују партизански филмови који као медијске конструкције треба да манипулишу и индоктринишу младе генерације, као што су то чиниле са низом генерација до сада.

Снимају се и емитују квазидокументарни филмови који величају тобожње вредности титоизма, као што су ТВ серија „Црвено и црно“, у којој провејава апологетски однос према тзв. Ј.Б.Т., „Чинема Комунисто“ и „Партизански филм“, у којима се некритички говори о кинематографској пракси у СФРЈ, „Валтер“, у коме се промовише лажни партизански херој Валтер из Сарајева, музичка ТВ серија „Како смо забављали Тита“, ТВ серија „СФРЈ за почетнике“ у којој припадници титоистичке псеудоелите, лажне грађанске класе заправо титоистичке експлоататорске нове класе, причају о својим повлашћеним позицијама у Титовој ери, и серија „Титов кувар“ у коме се Тито представља као хедониста који је знао да за своје госте приреди гастрономске специјалитете.Кинематографија и медији у низу бивших социјалистичких држава, поред осталих у Хрватској и БиХ, усмеравају своју кинематографску и медијску праксу у правцу артикулације националних садржаја и подизања националне свести на начин сасвим супротан од праксе у Србији.

Нецивилизовани национални дух титоистичке и посттитоистичке псеудоелите у Србији, приметан у филмској производњи и односу према лустрацији, изражен је и у аморално пасивном односу када је реч о отварању досијеа из архива титоистичких антисрпских тајних служби, проналажењу и откопавању гробница жртава титоистичког „удруженог злочиначког подухвата“ против српског народа, као и питању реституције отете имовине Србима који су означени као активни и потенцијални непријатељи титоистичким окупаторима.

Јавност у Србији није упозната са базичним антисрпством тзв. Ј.Б.Т. Током једне посете САД-у тзв. Ј.Б.Т. сусрео се са познатим вајаром Иваном Мештровићем. Тај сусрет забележио је син вајара, Анте Мештровић. „Зашто се ви не вратите у Југославију?“ пита тзв. Ј.Б.Т. Ивана Мештровића. „Бојим се Срба!“ одговара вајар. „Немојте се бојати Срба! Ја сам их уништио тако да за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће постојати!“ одговара тзв. Ј.Б.Т. испијајући виски. Сусрет се десио почетком шездесетих година прошлог века, односно пре педесет година.

Јован Јовановић

http://vesnik.net/кинематографија-без-националног-иде/

Poslednji put izmenjenoнедеља, 10 новембар 2013 16:01
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING