Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

Избори, избори, избори…

Избори, избори, избори…

Опет – избори!? Од 5. октобра стално се бавимо изборима, ал никако да се нађу прави људи, способни, орни, прожети националним осећањима, који теже да државу учине сувереном, независном и – српском! Ова последња власт у том погледу је најпроблематичнија и најискренијe европска, свеједно што њен премијер тврди да му је Србија највећа љубав!

пише Проф. др. Слободан Турлаков

***

Ми то ни у једном његовом потезу нисмо видели. Можда и зато што су у претходном свом политичком животу, и он и његова странка, од силног бусања у „српска прса“, истерали све што је српско у њима, да би прихватили све оно што је европско и тако обезбедили себи дуг живот на власти.

Реално гледано, од ових избора се не може очекивати промена власти, Не само што их Запад подржава, већ и зато што и домаћи политички олош чини све да са Вучићем унапред склопи коалицију, што Дачића доводи у немогућу ситуацију, поготову од кад  кркобабићевци приђоше Вучићу, у знак захвалности што је пензионере на један разбојнички начин опљачкао и довео  до просјачког штапа.

Али, ништа зато. Вучић је пензионере сада, пред изборе, прогласио   херојима, јер је њиховом свесном жртвом,  економска ситуација кренула одлучним кораком напред.

Невероватно! Ни један се пензионер, ма ког бившег звања и знања, није побунио због тог премијеровог безобразлука! Напротив! Као да су поносни због тог, од његове стране проглашеног, хероизма!

Вулин који се у свему подастире Вучићу, успео је да смисли једну грдну бесмислицу којом каже да је „Партија пензионера препознала где је будућност !“

Дакле, Ново Гробље!

Наравно, није реч о мирењу са бедом, само од стране пензионера! Цела земља помно слуша приче о будућности, о Србији као лидеру региона, као да су сви намирени, чак тако и толико, да Дачић сасвим смирено може да изјави да бомбардовање није препрека за склапање споразума са НАТО, ког Вучић допуњава, да о бомбардовању не треба причати лоше, јер никакве користи немамо од тог олајавања, а потписивањем ИПАП-а „стичемо чувара Срба на Косову,  чиме можемо да се дичимо! “

Нема сумње, штитиће их као 1999. и марта  2004!

И дабоме, њихова Скупштина је ратификовала тај споразум, који је прошлог марта потписао Дачић.

Марта 1941. у Бечу је потписан Тројни пакт, који је био далеко умилнији од овога, који НАТО војницима дозвољава све, сем да одговарају за своје бруталне поступке.

Онда се дигла цела Србија, без икаквог позива и дозивања! А сад,  неколико хиљада испред седишта председника Републике, који је покушао да објасни свој потпис одобравања Закона о потврђивању споразума  са НАТО, „тиме што није у супротности са Уставом“.

Бедно!

А још бедније се поставио Вучић: „Без НАТО  били бисмо у 17. веку! Ми хоћемо да будемо  независна, суверена држава, која хоће да сарађује и са НАТО и са Русијом!“

Има ли то везе с памећу, или с нечим другим, што има тек да се открије?

Тома је после тражио да се исти споразум као са НАТО, направи и са Русијом, нашто је ЕУ одмах реаговала, противећи се било каквом споразуму Србије и Русије. Дакле, као и увек, Европи смета свако присуство Русије у Србији. И ова власт, која води (лажно) српско порекло, којим је,  реда ради, окитила и своје страначко име, на томе здушно ради. Шта више, по њима, припадамо европској заједници народа, што никад није било, а ваљда  неће ни бити.

Политичка ситуација која се непрестано карактерише као стабилна, последњих дана прилично је узбуркана, због убиства двоје службеника наше амбасаде у Триполију. Тражи се обавештење од Америке, која је бомбардовала склониште тих службеника, који су тим експлозијама побијени, што је и обдукцијама у Либији, а и у Београду, потврђено. Америка негира, тврдећи да су они убијени пре бомбардовања.

Али, појављује се Бркићев коментар у „Таблоиду“, који разлоге за овај злочин, налази и у неиспоруци, плаћеног, оружја  Либији, што целу ствар чини замршенијом и компликованијом. До сада Бркић није демантован и оптужен да сеје опасне неистине против државе, која упорно, за погибију наших људи, окривљује   америчко бомбардовање.

Вучић и амерички амбасадор решили су да до истине дођу заједничким напорима Србије и САД; док министар правде Селаковић изјављује  да „не очекује да ће САД доставити  доказе  о страдалима у Либији“! што све заједно  доводи лист „Данас“ до закључка „Могуће је захлађење  односа са САД“ у шта је тешко поверовати , што је и Вучић  каже: „Без САД не можемо“.

Остаје да се види шта ће се десити, могуће је да ће Дачић, који се налази у Њујорку,  нешто да учини?

Неизвесност постаје интензивнија ако се има у виду мутљавина са комбинацијама око коалиција за изборе. Са СНС иду Љајић, Веља Илић и Кркобабић. Где ће СПС да би остао у власти? Дачић је, без икаквих изгледа, предложио да остане садашња Влада, што је сместа подржао и Палма, јер је и њему лично то потребно, због давнашњег путера на глави. Иако председава тзв. „Српском јединству“, са којим  „Српством“ ни „јединством“, СПС, као наставак Титове партије, нема благе везе, уосталом као што ни Илићева „Нова Србија“ нема ничег заједничког са СНС!

Али, то је петооктобарска судбина Србије, у којој као и да не живе одлучни и истрајни Срби, што се доказује и Вучићевом промоцијом, чак и са пензионерима, међу којима, наравно да има, доказаних и образованих Срба, који као да су све заборавили, прилагођавајући се датој ситуацији.

Тек сигурно је једно, да избори не могу ништа да реше, поготову уз „помоћ“ опозиције, која се скоро сва изређала на власти, и својом неспособношћу и послушношћу према Западу, допринела да се дође до данашњег стања, које је преузела СНС, да би још одлучније допринела његовом погоршању, готово до немогућих размера.  Чак дотле, да траже одобрење од ЕУ за продају смедеревске Железаре, од које продаје, како Вучић каже, „зависи спас Србије!“

Једина ће корист бити, ако не одобре, тада ће ваљда и он сам морати да призна, да ЕУ не жели тај спас!

И шта ће онда бити?

Уопште сулудо је очекивати  спас од оних који су вековима желели и радили на томе да нас нестане са лица земље. Има толико званичних докумената о тој жељи и инсистирању на томе, не само током Првог и Другог светског рата, већ до дана данашњег, тако да један колумниста поручује  „Бомбардујте нас  поново, ви најбоље знате шта је за нас добро“.

Од 5. октобра Србија не може да успостави  своју јасну ситуацију, на темељу националне свести и српског државног одржања. Ништа у овој земљи није утврђено, не само трагичне последице НАТО бомбардовања, већ ни елементарне истине да смо са свих страна нападнути, уз помоћ Запада на челу Немачке, и да смо морали да се бранимо, ако смо желели да опстанемо.  Уместо да та истина постане наш свакодневни живот, прећутно, и не само прећутно, прихваћена је непријатељска истина, да смо ми током 90-тих година били агресори, убице, злочинци, што се докзује и сулудом помоћи Сребреници од 5 милиона евра, „како би Срби и Бошњаци боље живели“.

Због нас, а у ствари „за нас“ је створен Хашки трибунал,  који ће једном морати да добије своје право „крсно име“, у ком  су Србија и Срби постављени на чудовишни и злочиначки жртвеник, како би се доказала западњачка правда, она којом су оружјем и опремом, подстицани Хрвати, Словенци, муслимани, Шиптари, да се окоме на нас, уз убацивање агената, који су огромним донацијама проналазили издајнике, спремне да постану прозападни кадрови, који  од 5. октобра муче ову земљу не дајући јој да постане српска, што је до 1. децембра 1918. била, и никад више, до дана данашњег.

Где смо и шта смо, показало нам је  пензионисање Владимира Вукчевића, тужиоца за ратне злочине и злочинце. Он, као Црногорац и његов помоћник, Бруно Векарић, као Хрват, јурили су Србе по Србији, оптужене од Хага за злочине, наводно почињене по бившој Југославији.

Наравно и дабоме, они су су имали мандат да то исто чине, по осталој бившој Југославији, против оних који су прогањали, убијали и пљачкали Србе по својим новопроглашеним државама. Али то су једва и више протоколарно чинили.

Одиста, треба се сетити  злочина у сарајевској Добровољачкој улици, у којој су побијени стотине припадника ЈНА, који злочин ни до данас није расветљен. Имали су храбрости, не само образа, да једном кажу како је у том масакру побијено само 13 војника ЈНА, а зна се добро да су камионима изношени  побијени  младићи, и сахрањивани ко зна где.

Тај злотвор Вукчевић успео је да се на свим ТВ и у бројним медијима хвали како је 12 година „професионално“ обављао своју дужност (хватајући искључиво Србе, чак је једном у иностранству тврдио да у Београду живе још најмање 300 злочинаца!), не дајући доказа о тој својој професионалности кад је реч о помору у улици Васе Мискина и пијаци Меркале, па у околини  Сребренице, где је побијено ко зна колико Срба и  порушених насеља. А није ни реч рекао кад је у тзв. Домовинском рату прогнано из Крајине преко 200 хиљада Срба и ко зна колико побијено… да не набрајамо, знано је већ

Добро да га за ту „професионалност“ нису окитили и неким орденом, а можда и хоће. Кад је реч о издаји, нема кашњења

Рекосмо већ да се праве свакојаке коалиције, па је данас, последњег дана фебруара, објављено да је направљена коалиција  за једну листу, између Чеде, Тадића и Пајтића.

У ствари, то је коалиција против Дачића, јер му је њеним стварањем онемогућена  коалиција са Пајтићем, о којој је било речи.

А ко зна, какав је Дачић моралиста, неће ли понудити сарадњу Двери и ДСС, као што је једном јављено да ће странка др. Ненада Поповића (СНП) изаћи на изборе на једној листи са СНС, што би за њих била потпуна деградација.

Вучић је најавио да неће бити предизборних митинга, већ да ће СНС „сићи у народ“.

Већ има примера тог „силажења“. Тако су два младића обишли и једног уваженог академика, са питањем: Хоће ли гласати и за кога?

Ово и овакво силажење у народ у име неке странке,  од стране  младих,

некада се звало „капарисање“ за неки положај после избора. Па тако ваљда и ови  капаришу, са приличном надом, јер способних и доказаних личности нема ни у странкама, а ни на резервату на терену.

И сам Вучић то признаје,  позивајући на вечеру  три познате личности, славног кошаркаша, филмског великана и легендарног фудбалера (намерно их не именујемо)  предлажући им да прихвате високо место на листи СНС-а,  и да својом разглашеном личношћу анимирају гласаче на будућим изборима.

Ми не верујемо да су они прихватили ту ласкаву, али у исти мах и за њих, недостојну понуду, али таквих ће понуда бити, које се граниче са дрскошћу, којом ће Вучић, а вероватно и остали шефови, нудити појединцима, верујући да су они богомдани и да могу са сваком величином да се користе, како би се докопали власти.

Вучић као предводник стада, шета се по Србији сваког дана, свуда нешто отварајући и промовишући, иако је пре неког времена обећао, да „у наредним годинама (!)  више неће бити посао Владе да отвара нове путеве и нове фабрике,  већ да се стара да обезбеди  бољи живот“, што би значило да се  о том бољем животу, до сада, није старала.

Али, једно су обећања а  друго нужна изборна кампања, и ето га у Смедереву, да преда кључеве, немачкој компанији Гер,  новосаграђене хале у којој ће она прерађивати рибу за извоз у иностранство! Отворио је и сајам туризма, а у Руми фабрику аутоделова француске компније „Хачинсон“, напомињући да Срем „може да прими још инвеститора“. Договорио је са власницима немачке компаније „Тенис“ отварање  месне индустрије за прераду 300 хиљада свиња, годишње, којом приликом су ови обећаћали да добит неће износити из Србије, већ да ће је улагати у нове производне капацигте.

Такорећи, благостање је на прагу. Поготову што Вучић приликом тих отварања најављује  грдна запошљавања,  која кад би се сва сабрала, видело би се да у Србији нема више незапослених. Морали бисмо да заустављамо мигранте.

А онда, Зорана најављује у Железницама вишак од  2.000 запослених, а у ЕПС-у  преко 1.000, док Удовички објављује да је  државна  управа прегломазан систем, да има  2.200 радних места! Итд, итд.

Ко би ту кога ухватио за реп. Сваки час друге приче.

Посебно  су обесхрабрујуће оне о мигрантима, док Мађари дижу ограде и према Румунији, код нас се диже приправност војске, јер се не зна шта нас очекује следећих дана из Грчке и Македоније.

И Меркел се узврпољила, Европа је не схвата а још мање јој одобрава, чак се Вучић почео да колеба „ЕУ није више онако привлачна. Али ми смо реални“.  Међутим, његов компањон, Николић се дао на  отимање о Меркел, па каже: „Преузела је на себе крст Европе. Она је за дивљење!“

Председница Драгица, још ништа није казала.

Слободан Турлаков

П. С.

Ових дана,  патријарх српски Иринеј, служио је литургију на парастосу  у Пакрацу и том приликом рекао:

„Срби немају ближе од Хрвата.

Жртве треба памтити,  али треба бити способан и праштати“

Да ли би тако нешто рекао последњи сеоски католички жупник?

http://www.novinar.de

Poslednji put izmenjenoсубота, 05 март 2016 20:56
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING