Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

Драгослав Бокан: ЗЕЛЕНА ТРАВА ЗАБОРАВА

Драгослав Бокан: ЗЕЛЕНА ТРАВА ЗАБОРАВА

Мој добар друг има теорију како је на политичкој сцени Србије "у игри", у ствари, само борба две комунистичке фракције: 
"РАНКОВИЋЕВАЦА" и "ТИТОИСТА".


По њему су "ранковићевци": ДСС, радикали, СНС, СПС..., а "титоисти": Чедин ЛДП, све варијанте Демократске странке, Чанак, Љајић... и све се своди на борбу наследника оне квази-"српске" и оне отворене антисрпске опције из времена ФНРЈ и СФРЈ.

Суштина ове провокативне тезе је да "вук длаку мења, али ћуд никако" и да се Србија напросто не може опоравити од покоља свега заиста српског и православног одмах након завршетка Другог светског рата.

Изједначени са усташама и Немцима, сви Срби без показаног ентузијазма према комунистичкој идеологији & свемоћним ослободиоцима са "дозволом за убијање" - били су немилосрдно опљачкани, избачени из својих кућа, подвргнути понижењу и тортурама свих врста, отерани у смрт, на робију или у емиграцију. 
И 90.000 њих је тада побијено.

Ова нова, у земљу закопана, комунистичком руком "направљена" језива "Ћеле-кула" од најбољих и најплеменитијих српских лобања и костију - и дан-данас стоји између нас и Бога, реалности и свега жељеног, покушаја заборава и неумитне истине. 
Тих 90.000 стрељаних, обешених, секирама исечених, закланих, у потиљак гађаних, на правди Бога побијених... Срба и Српкиња, солунских бораца и школараца, сељака и професора, генерала и службеника, трговаца и књижевника, глумаца и сликара, песника и дипломата, свештеника и владика, новинара и обичних људи на које је неко у то зловреме показао прстом - представљају ужасни терет на нашој души и непокајани злочин земље и политике која и данас глуми да се то "и није десило баш тако" и да "прошлост треба предати забораву" и "окренути се будућности".

Е, па не може. Никад и није могло, тако.

Непокајани џелати и разбојници са победничке стране нису дозволили неопходну идеолошку и правдољубиву транзицију (из титоизма и ранковићевштине у српство и православље), већ искључиво ону економску, пљачкашку - којом је само додатно потврђен и зацементиран злочиначки, диктаторски поредак заснован на злочинима над сопственим народом и на издајничком одрицању од српства и православља.

А последице су страшне и тешко излечиве: вечити отпор према Цркви и причешћивању, према раду и скромности, према раду на себи и самокритичности, према природној солидарности и фер-плеј (стрпљивој и вредној) борби за своје место у друштву..., али и погубна тежња ка брзим решењима, мажњавању, правдању, завођењу, сналажењу и пречицама свих врста, она самосажаљива захтевност и пост-комунистичко очекивање да је нормално имати "државни посао" као у истоименој серији (са продуктивношћу равној нули и тотално негативној селекцији).

Естрадизација и криминализација, снобовштина и малограђанштина, старлетизација и неозбиљност, фолирање и удвориштво, политиканство и политизација најгоре врсте - на свим странама... уз бескичмењаштво, лаку промену мишљења и подједнако олака (краткотрајна и непоуздана) одушевљавања и разочаравања су само "шлаг на торти" и круна на мајмунској главуџи овдашњих дарвинистичких и марксистичких горила & шљамова - закономерних наследника и наследница Брозових џелата, убица и бездушника највеће антисрпске операције у нашој историји (оне почете у октобру '44-те па реализоване током свих наредних година).

И све у српској политици, створеној у канцеларијама Државне безбедности почетком деведесетих, ишло је у поменутом смеру, а у два крака ("од извора - два путића"): ранковићевском и титоистичком. Оба атеистичка и непокајана, окрвављена небројеним злочинима, државном отимачином, одбацивањем светосавља и аутентичног српства - али са злоупотребом свега (на једној) и с мржњом (на другој страни) према свему везаном за идентитет, завете и Предање народа насталог у тринаестовековном братском савезу двојице генијалних, Богу и Отаџбини верних Немањиних синова.

Зато не можемо да се померимо с места, зато не помажу чак ни добри и поштени људи у понекој од наших странака, ни све оно (право и лажно) родољубље и русофилство у партијским програмима и на транспарентима - због несхватања оног и оноликог злочина над свим што је имало с од српства и п од православља. И ЗБОГ НЕПОКАЈАЊА.

Бројите до 90.000 и уз сваки број замислите по једно вама (вашем брату, мајци, кћерци, сестру, оцу, сину) слично људско биће са рупом на глави и разбијеном лобањом. 
Замислите ту "Београђанку" од невиних лешева пред вама, ту џиновску пирамиду смрти којом су напуњени јарци, нађубрена и напуњена сва подземна Србија.

Ти мученици без гроба и споменика, деценијама клеветани и представљани као "народни непријатељи" не дају да се тек-тако решимо почињених злочина за које нико није одговарао (логиком "шта је било, било је", "пуј-пике, не важи").

Они стоје, усправни и у нас загледани, одавно иструлелих тела и неостварених снова и надања, и ЧЕКАЈУ СУШТИНСКУ ПРОМЕНУ ове клин-чорбе југословенства, псеудосрпства, већ распродане после рата отете (туђе) имовине, фолирања, размажених очекивања, лењости и неодговорности... у традиционални друштвени и духовни оквир за неку другачију, српскију и православну, истинску земљу, Отаџбину.

Да закључим: 
Не могу да се догоде промене без њихових предуслова и свега оног што још увек чека на наше искрено и неопходно покајање и преображај.

Да се не лажемо више мђусобно и коначно престанемо да (макар сами пред собом) глумимо незаинтересоване пролазнике, "жртве" и "праведнике", јер то, једноставно (још увек), нисмо.

П. С.
Немојте да помислите да су Срби из дијаспоре лишени овог колективног греха о коме говорим. Напротив. 
Пошто су живели ван титоистичког логора, имали су веће шансе да се међусобно уједине и организују и у Србији нађу људе по својој мери и захтевима - и с њима започну обнову земље. И да се озбиљније позабаве снимањем филмова о својим палим друговима и сабраћи, који би имали непроцењиво важну улогу у овом просвећивању Срба послератних генерација.
На несрећу, недостатак свести о важности личног укључењу у борбу за истину о нашој трагедији после установљења "преких судова" после рата и непрестана критичност према својим младим истомишљеницима у Србији (плус огромна СЕБИЧНОСТ) је онемогућила њихов неопходни допринос стварним променама у Отаџбини. 
То је њихов део греха. 
Али, нећу им ја судити због тога. Нисам ја за то надлежан.

Судиће им пали ратни другови, које су препустили забораву.

Poslednji put izmenjenoнедеља, 27 март 2016 01:47
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING