Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

Драгослав Бокан: ПОСЛЕ ИЗБОРА или О ГЛУПОСТИ

Драгослав Бокан: ПОСЛЕ ИЗБОРА или О ГЛУПОСТИ

Најгора страна новог друштвеног ритуала "ултра-политичке коректности" је изванредна осетљивост сваког вашег саговорника на најобичније неслагање или размимоилажење у мишљењу.

Како данас било ко може неком да каже да га је одлично разумео, али да се, ето, не слаже с њим и да не би да продужава унапред бесмислену расправу? 
Како да му приговори на отворено показаној некомпетентности, недочитаним (често чак и основним) лектирама, тврдоглавом инсистирању на бескрајном понављању увек исте, вашем тексту супротстављене мисли...? 
А, као најтеже од најтежег, како у овом времену обоготворења "човека масе", безличног појединца убеђеног у генијалну важност свог "става" (и гласа на изборима), рећи неком, макар и најобзирније, ДА ЈЕ, ЈЕДНОСТАВНО, ГЛУП?

То изазива аутоматски револт и "праведни бес" не само код оних којима је ова оцена лично упућена, већ и код скоро свих који томе индиректно присуствују. 
Као да сте додирнули осиње гнездо. Све по трендовској, актуелној идеји како "смо сви (увек и у свему) једнаки" и да "свако има право да свакоме каже шта мисли" (и, притом, очекује мазохистичко, једино коректно-могуће трпљење истог).

Као да неко "вређа народ" кад му мишљење, замислите, не иде понуђеним нам трамвајским шинама уобичајених праваца (означених бројевима са нетом завршених избора) одавно већ изанђелих матрица. А сви ови "гвоздени коњи" иду негде другде него што тврде и мисле, док је читав трамвајски систем у недодирљивом власништву неких нама непознатих, сасвим мрачних ликова...

И само одјекује, одасвуд: 
Шта, ви се не возите победничком, најкомфорнијом "јединицом", иако се њом најбрже стиже "до (сваког вашег) циља"? 
Нисте довољно урбано-демократични и, срам вас било, отворено избегавате трамвај "двојку"? 
Како вас нема у "четворци", а почетна станица ове трасе је сва окићена вама тако драгим српским и руским тробојкама? 
Не возите се "петицом", иако баш ту линију тренутно користе многи ваши поштовани сличномишљеници? 
Нисте ушли у младалачки амбициозну, на брзину склепану "десетку", иако сте сасвим сагласни са обе основне тезе њиховог програма?...
"Па шта ви, молим вас лепо, уопште хоћете?! Само правите додатну смутњу у фино обликованим главицама наших двадесетчетвороаприлских путника?!"

"Већ виђено" се представља као ново & оригинално, слабо као јако, половично као целовито, неверно као одано, невешто као мудро, хистерично као храбро, опсесивно као одлучно, лукаво као интелигентно, унапред продано као ускусно, уиграно као спонтано... а ваша лична, тиха примедба (изречена не јавно, у "великим медијима" - да се не би пропагандни злоупотребљавала - већ у ограђеном електронском дворишту вашег фејсбук профила) добија острашћене, одговарајуће "нарајцане" противнике и мрзитеље. А кад се буду разочаравали у своје завете и заклетве за дневну (политичку) употребу, неће се сетити да вам се накнадно извину због свега оног што су, гневни, пре тога истоварили на ваш профил, образ и име. 
"Прошао воз (у овом случају трамвај)", али то нипошто није крај. Сад ће вам се на грбачу накачити нова, свежа генерација глупичастих јуришника и свађалица (које тек чека толико пута поновљени тобогану слични пут: од олаког одушевљења до закономерног, неизбежног разочарења или осветничког уновчавања свог некадашњег ентузијазма "на крају читаве приче").

Како објаснити неком да фатаморгана није реалност и да усред пешчане пустиње не може, право ниоткуда, нићи средњовековни замак, западна метропола, уређени систем, правдољубива Утопија, деда Мраз на планини бесплатних поклона, раскошни "џентлменски клуб" жељан баш вашег присуства...? Како му рећи да треба да се навокне да гледа око себе и у себе, а не у заслепљујуће Сунце? Како му, онако грозничавом и од пробуђене наде избезумљеном, објаснити да је живот у пустињи његова судбина и да ту и само ту треба тражити реалне (на мапи необележене, ретке и тако далеке од погледа) оазе и изворе свеже, неотроване воде?

Како наговорити каквог политичког зависника, партијског залуђеника и страначког месечара у човеколиком облику да се све мора почети испочетка, ИЗВАН НАМЕТНУТИХ ПРАВИЛА ИГРЕ У КОЈОЈ СЕ УВЕК УНАПРЕД И НЕПОГРЕШИВО ЗНАЈУ ДОБИТНИЦИ И ГУБИТНИЦИ (њихов редослед, међуодноси, конфликти и савези...)? 
Како да се, упркос толикој пропаганди, схвати да само нови почетак (а не нови учесник у старој, покварењачкој "игри престола") даје иоле реалну могућност будуће одбране и обнове свега заиста важног? И да ништа важно не може бити изграђено или рестаурисано преко (изборне) ноћи?!

Парадоксално, много су логичнији и макар (од оних других, наизглед романтичнијих) неупоредиво нормалнији они што из сасвим практичних разлога подржавају неку од постојећих "трамвајских линија" (и одговарајућу политичку опцију), без икаквих илузија и појачаних страсти (да би поправили друштвени и материјални статус, добили неку привилегију или жељени ветар у леђа), него они који религијски узвишено доживљавају читаву ту кафанску представу. 
То не значи да су бољи и племенитији ови партијски војници и егоистични хајдуци и слободни стрелци од оних који у партијама виде свој дом и цркву, смисао живота и разлог постојања. 
Нису. Напротив, гори су и искваренији, себичнији и прорачунатији. 
Али су - нормалнији. У свом су оригиналном, људском (грешном) облику, без сувишних, распамећујућих илузија и заблуда. Не глуме лажне пророке, завидне осветнике и самољубиве утериваче правде, секташке следбенике слепих (или фолирантских) вођа, квази-вернике какве конфекцијске "чаробне фруле" у србистанском буњишту.

А нормалност, па макар и грешна, је неопходни предуслов за почетак ма чега. Без ње нема ни могућности покајања, ни трезвеног враћања у реални живот (и рад), ничег осим узастопних, унапред упарених "очаравања & разочаравања" тотално дезоријентисаних "ошишаних оваца". 
Нажалост, али је тако. У овој монтажној Недођији, саграђеној на рушевинама давно уништене и оскрнављене Србије. У мађионичарској представи бесконачно понављаној у новоподигнутим шатрама међународног путујућег циркуса, изниклог почетком деведесетих на празном пољанчету атеистичке, анационалне, удбашке, квази-националистичке и нехришћанске пустаре (после пола века титоистичког лицемерја и читавог века антисрпског југословенства).

"Али, како другачије?", одмах ће планути најнестрпљивији и најлењивији. Мислећи тиме на: "Како, а да не буде преспоро, сувише захтевно, превише тешко, голготски захтевно и ризично, засновано на безинтересној жртви и сличним споровозним и заобилазним, потпуно неизвесним методама?"
Па, никако. Никако, осим тако како се неће и непрестано одбија.

Без тоталног искључења таблоидне страсти у нама и медијске пропаганде око нас - нема могућности ни најмањег стварног помака у ма ком (социјалном, привредном, националном, слободољубивом, суверенистичком) правцу.

Може се борити са собом и режимом (то су две највеће битке) на разне начине, али ван пристанка на устаљене, разрађене и одавно изманипулисане методе самоуништења (у партијској форми и изборним страстима).

И како рећи онима који то не схватају - да су глупи? А да то они аутоматски не схвате као личну увреду и директни позив на жестоко узвраћање, лични обрачун и "пинг-понг расправу" без краја и конца?

Политичко-партијски, широки и добро углачани пут не води нигде и неће нам донети ништа добро, узвишено или опште-корисно. Он може да буде успутно искуство и маргинална фуснота неких другачијих, (овоземаљским и оностраним) непријатељима неочекиваних начина супротстављања злу (и Злом).

То је аксиом. Прва мисао која нас води личном и отаџбинском ослобођењу од ропства у коме се ко зна још од кад налазимо.

Poslednji put izmenjenoпонедељак, 25 април 2016 22:15
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING